Имена од урока

Словени су веровали да се опаке животиње или болести на неки начин „призивају“ изговарањем њихових правих имена, па су та имена била табуисана и, уместо њих, често су коришћена описна имена или имена од милоште. Такође, познавањем правог имена човека или божанства може се стећи одређена моћ над њим, па се и ова имена крију од странаца и непријатеља. Можда је најбољи пример табуисања назив медвед, који је остатак „безопасног“ имена медојед тј. онај који једе мед. Словени, како га не би призвали, не изговараху његово право, страшно име, које је због тога и даље непознато.