Вук

Вук је у словенској митологији биће препуно контрадикторности. Он је истовремено и тотем у чију су се снагу и заштитну моћ Словени уздали, али и табуисано демонско биће које не треба спомињати, посебно не за време јесењих вучјих празника и свакако никада ноћу. Према Чајкановићу, отеловљење врховног српског бога, за кога он сматра Дајбога, понекад се описивало и као Хроми вук или Хроми Даба; ово друго име је можда изведено баш од Дајбоговог имена, а касније је, под утицајем хришћанства, овај назив приписан ђаволу. Постоји и једно веома давно записано веровање које је истовремено и занимљиво и застрашујуће. Наиме, словенски суседи су били убеђени да се сви Словени понекад претварају у вукове!